Živimo u 21. veku, period pretežno nastanjen digitalnim uređajima, počevši od računara, preko mobilnih telefona i tableta pa sve do televizora, IOT uređaja i slično. Kroz istoriju se način komunikacije ljudi menjao na različite načine u zavisnosti od geografskog položaja, kulture, religije i drugih faktora i uvek bi vremenom “ono novo” preovladalo i na neki način potisnulo “ono staro”. Tako je i danas, u digitalnom dobu. Način komunikacije, pisanja i izražavanja se drastično promenio u proteklih 20-30 godina. Tradicionalno slanje pisma su prvo zamenili fiksni telefoni, pa onda su njih zamenile sms poruke, pa njih onda raznorazne chat aplikacije, društvene mreže i slično.
Sve je to uticalo na to kako se danas izražavamo bilo prilikom govora, pisanja na papiru ili na internetu. Problemi koji su se uvek javljali jeste pogrešno shvatanje novih tehnologija i ono još gore, njhovo korišćenje na pogrešan način. U Srbiji je veliki procenat ljudi digitalno nepismeno, a ima i onih koji misle da su digitalno pismeni iz nekih glupavih razloga koje ću kasnije navesti, a u stvari ne razumeju suštinu toga. Pokušaću iz svog ugla da objasnim šta je to digitalna pismenost i takođe ću pokušati da razrešim neke večite zablude.
Kao prvo, digitalna pismenost ne podrazumeva poznavanje rada računara i njegovih delova u sitna crevca, kao ni to što znate da upalite računar i ulogujete se na fejs. Mislim jeste, to spada na neki način u to ali to vam je samo jedan mali delić cele priče. Hajde da napravimo neku malu raspodelu, odnosno da ceo pojam “digitalna pismenost”, razložimo na više manjih delova. Možemo reći da na početku imamo neko osnovno poznavanje i korišćenje računara. Dakle znati imenovati neke osnovne delove računara, kretanje kroz sam operativni sistem, pravljenje novih foldera, dokumenata, instaliranje programa i slično. Onda dolazimo do samog rada u nekim programima koje ja smatram da su neka osnova rada na računaru. To bi bilo poznavanje nekog office paketa kao što su Microsoft Office (Word, Excel, PowerPoint, itd.) ili recimo besplatna i open source verzija, LibreOffice. Pod poznavanjem ovih programa smatram to da znate da napišete neki tekst/pismo/CV i lepo ga uredite, da znate da koristite tabele i ono najbitnije što barem 90% “ma šta Word da učim, to svi znaju” osoba ne zna a to je da napravite sadržaj dokumenta.
Sada dolazimo do interneta i njegovog korišćenja. Svi znaju kako da otvore web browser, ukucaju www.facebook.com, uloguju se i ojsaaa. U CV odmah stavljaju “Napredni nivo znanja rada na računaru”. Korišćenje Gugla kako biste otvorili Fejs, Instagram, Youtube ili sličan sajt vas ne svrstava u grupu digitalno pismenih ljudi. Ima mnogo više od toga ako niste znali. Potrebno je da znate kako bezbedno da surfujete internetom, da razlikujete zlonamerne stranice od onih dobrih, da znate šta smete a šta ne smete da otvorite (sajt, pdf dokument, neki link, i slično). Takođe bi trebalo da znate i kako da potražite rešenje za neki problem koji vam se pojavi prilikom rada na računaru, jer ima dosta ljudi koje ni neke osnovne “probleme” ne znaju sami da reše bez da ne pozovu svog sina ili malog Pecu, klinca iz komšiluka koji zna kako ti dirčici, kompjuteri, rade on se time bavi. Takođe imamo i ljude koji sebe smatraju nadprosečnim korisnicima iz nekih glupavih razloga. Na primer neki ljudi koji popravljaju televizore ili telefone na primer ili recimo znaju da koriste Photoshop za sebe kažu kako nisu prosečni korisnici i uvrede se ako im pokušaš nešto na jednostavan način objasniti i pomoći.
Rešavanje nekog problema na računaru često uključuje pretraživanje veba (iliti srpski, guglanje) radi pronalaženja odgovarajućih informacija, ali ovde takođe spada i sama sposobnost da znate da opišete detaljno vaš problem. Znači nije potrebno da guglate ili postavite pitanje na nekom forumu tipa “Juče sam mogao/la da pristupim Facebook sajtu, sada nešto neće, izbacuje nešto crveno na ekranu”. Sposobnost detaljnog opisivanja problema ne bi trebalo da ikom predstavlja problem jer sam siguran da kada vam na primer veš mašina bruji 10x jače nego što bi trebalo, nećete majstoru reći “ma samo odjednom poludela” nego ćete lepo objasniti šta i kako.
Hteo bih da razbijem još jednu zabludu koju češće prave oni “neprosečni” korisnici nego prosečni a to je mešanje dva pojma, (veb) pregledač i pretraživač. Veb pregledač (eng. web browser) je softver koji vam omogućava da pristupite internetu i otvarate internet stranice. Imena stranica ili njihove IP adrese možete uneti u adresnu traku i tako otvoriti željeni sajt. Neki od najpopularnijih veb pregledača su Firefox i Chrome.
Pretraživač (eng. search engine) je softver koji vam omogućava da pretražujete sam veb, internet stranice, dokumenta, itd. Da biste mogli da koristite pretraživač, neophodan vam je pregledač, dok pregledaču nije neophodan pretraživač. Neki od najkorišćenijih pretraživača su Google, Yahoo, Bing, DuckDuckGo.
Sasvim je okej govoriti browser umesto pregledač, mnogi ljudi preferiraju tako i to je okej, ali nema potrebe mešati ga sa pretraživačem.
Dakle sada kada smo prošli kroz neke osnovne stvari, termine i programe da rezimiramo celokupni cilj ovog teksta.
Digitalna pismenost podrazumeva:
- Poznavanje osnovnih komponenti računara i operativnog sistema koji koristimo.
- Snalaženje u samom prostoru operativnog sistema, kretanje kroz isti, kreiranje novih foldera, dokumenata, programa i slično.
- Osnovno poznavanje nekog office paketa (Microsoft Office ili LibreOffice na primer)
- Pravilno i bezbedno korišćenje nekog browser-a.
- Znati kako pretraživati određene stvari na internetu.
- Snalažljivost prilikom rešavanja nekog problema koji nam se zadesi tokom rada na računaru.
Poznavanje svih ovih tačaka nije nikakva nauka niti bi trebalo da vas bude sramota ako ne znate neke stvari, bez obzira da li imate 20, 30, 40 ili 70 godina. Dokle god ste željni da učite uvek će biti nekog bilo u vašoj blizini ili na internetu, ko će želeti da vam pomogne. Živimo u informacionom dobu, kao što je sama pismenost bitna u realnosti, pravilno pisanje i pravilan govor, tako je i danas bitna digitalna pismenost. Nadam se da će vam koristiti ovaj mini uvod u digitalnu pismenost, da tako kažem, a ako bude bilo potrebe ili potražnje, izdvojiću vreme i napisati novi tekst (ili više tekstova), detaljnije o svim ovim stvarima o kojima sam pisao.