Od samog nastanka veba kakvog ga danas poznajemo (javnog i dostupnog većini), pojavili su se i prvi veb pregledači (eng. web browsers) koji su nam omogućavali da surfujemo internetom i istražimo sve njegove mogućnosti. Prvi veb pregledači su bili krajnje jednostavni, imali su adresnu traku, polje za pretragu i neka osnovna podešavanja. Vremenom su se pojavili i prvi dodaci (eng. addons), kao i ekstenzije (eng. extensions), zatim neke napredne opcije za čišćenje memorije i kolačića itd. A onda se pojavilo i mogućnost “privatnog” (objasniću kasnije zašto stoji pod navodnicima) surfovanja internetom. Privatno surfovanje/pregledanje (eng. private browsing) je mogućnost veb pregledača da otvori novi (privatni) prozor kako biste mogli surfovati internetom, čitati i gledati šta god poželite bez ikakvog beleženja podataka…donekle.
Ljudi često pogrešno shvataju poentu privatnog surfovanja, misle da ako otvore privatni prozor, izlistaju par veb stranica i zatvore ga, da je to trajno izbrisano. Naprotiv, sve što radite na internetu, bilo da čitate vesti, gledate filmove, slušate muziku ili nešto slično, vaš internet provajder beleži sve vaše aktivnosti. Koja je onda svrha privatnog prozora?
Kada pokrenete privatni prozor i započnete sa listanjem veb stranica, vaš pregledač neće beležiti stranice koje ste posetili u istorijat vašeg pregledača, vaše pretrage, kao ni kolačiće sajtova (ove stavke mogu se razlikovati od pregledača do pregledača). Ono što je još bitnije napomenuti jeste da se ništa od ovoga neće beležiti lokalno, tj. na vašem uređaju, dok će vaš internet provajder i dalje znati šta ste gledali i radili (zato sam gore naveo privatno pod navodnicima).
Ovo su neke od situacija kada privatni režim može biti koristan:
- Kada delite računar sa jednom ili više osoba i ne želite da drugi znaju šta ste gledali i radili.
- Kada koristite tuđi računar da biste na brzinu pristupili nekom vašem nalogu i pogledali email-ove na primer.
- Kada pristupate nalozima koji sadrže vaše privatne i osetljive podatke, bez obzira da li još neko ima fizički pristup vašem uređaju ili nema.
Kada sagledamo sve što sam do sada napisao dolazimo do jasnog zaključka da korišćenjem privatnog režima ne postajemo anonimni na internetu i to je verovatno najvažnija stvar koju morate znati. Samo zato što ste se putem privatnog prozora ulogovali na vaš Facebook nalog (bilo lažni ili pravi), neki forum ili negde druge, i onda pisali raznorazne komentare, pretili nekom “anonimno” ili jednostavno surfovali vebom ne znači da to niko ne prati, ne vidi i ne beleži. Ako zaista želite da budete koliko toliko anonimni, koristite ili Tor ili neki VPN, mada i to je diskutabilno jer neki VPN provajderi beleže vaše aktivnosti iako govore da ne rade to. Srećno sa izborom.